0
Lideri Evropske unije u žurbi pokušavaju da osmisle dogovor o budućnosti Grenlanda koji bi omogućio Donaldu Trampu da kod kuće proglasi pobedu, a da pritom ne uništi savez koji predstavlja temelj evropske bezbednosti.
Od predloga da se NATO iskoristi za jačanje bezbednosti na Arktiku do ideje da se Sjedinjenim Državama ponude ustupci u oblasti eksploatacije minerala, lideri Unije sve više se opredeljuju za pomirljiv pristup umesto konfrontacije sa Trampom, rekli su za Politiko troje diplomata i jedan zvaničnik EU. Trka za izradu plana usledila je nakon ponovljenih tvrdnji američkog predsednika da njegovoj zemlji Grenland „treba” – i da ne isključuje mogućnost da ga dobije silom.
„Na kraju smo sa Vašingtonom uvek dolazili do zajedničkog zaključka“, rekao je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful posle sastanka sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, dodajući da su razgovori o arktičkoj teritoriji bili „ohrabrujući“. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da se nada da će unutar NATO-a biti pronađeno „obostrano prihvatljivo rešenje“.
Ministri spoljnih poslova Grenlanda i Danske sastaće se u sredu u Beloj kući sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom i Rubiom. Oni se nadaju „iskrenom razgovoru sa administracijom“, prema rečima još jednog diplomate EU upoznatog sa planovima tog sastanka.
Upitan kako bi mogao da izgleda krajnji ishod kada je reč o Grenlandu, prvi diplomata EU rekao je da bi to mogao biti dogovor koji bi Trampu omogućio pobedu koju bi mogao da proda domaćoj javnosti – na primer, obavezu evropskih zemalja da više ulažu u bezbednost Arktika, uz obećanje da će SAD imati koristi od bogatstva grenlandskih minerala.
Trampu je pre svega potrebna pobeda po pitanju Grenlanda, rekao je diplomata. „Ako pametno prepakujete arktičku bezbednost, ubacite kritične minerale i sve to lepo upakujete mašnom, postoji šansa“ da Tramp pristane. „Dosadašnje iskustvo“ – na primer kada su saveznici iz EU obećali da će izdvajati 5 odsto BDP-a za odbranu – pokazuje da je „uvek tako išlo“.
Kada je reč o odbrani, generalni sekretar NATO-a Mark Rute postavio je temelje za dogovor kada je u ponedeljak rekao da zemlje saveza razmatraju načine za jačanje bezbednosti na Arktiku. Iako oblik „sledećih koraka“ koje Rute pominje tek treba da se definiše, povećana ulaganja evropskih članica NATO-a jedna su od opcija koje se uklapaju u Trampovu želju da Evropa preuzme veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost.
Detalji oko eksploatacije minerala zasad su nejasniji. Ipak, jedna od mogućnosti je dogovor koji bi SAD garantovao deo profita od vađenja kritičnih sirovina, rekao je zvaničnik EU.
Za sada su kapaciteti za eksploataciju kritičnih sirovina na Grenlandu ograničeni. Danska godinama pokušava da privuče investicije za dugoročne projekte, ali bez mnogo uspeha, jer su zemlje radije nabavljale minerale po znatno nižim cenama na svetskom tržištu.
EU planira da u sledećem dugoročnom budžetu više nego udvostruči ulaganja u Grenland – uključujući sredstva namenjena projektima kritičnih sirovina. To bi mogao biti mamac za Trampa da prihvati dogovor o zajedničkom investiranju.
Ipak, ako je Trampov pravi cilj grenlandsko mineralno bogatstvo, Danci su godinama nudili SAD mogućnost ulaganja na Grenlandu – ponudu koju su američki zvaničnici odbijali, navodi više diplomata. Ako je Trampovo interesovanje za Grenland zapravo povezano sa Kinom i Rusijom, mogao bi jednostavno da zatraži od Kopenhagena da poveća prisustvo američkih trupa na ostrvu, dodaju oni.
Treći diplomata EU doveo je u pitanje da li je Trampov stvarni cilj zapravo ulazak u istoriju. Trampov slogan „Make America Great Again“ „postao je geografski pojam; on želi da uđe u istoriju kao čovek koji je Ameriku učinio ‘većom’ – u geografskom smislu“, rekao je.
Iznad svega, vlade pokušavaju da izbegnu vojni sukob, rekli su troje diplomata i zvaničnik EU. Direktna američka intervencija na Grenlandu – teritoriji koja pripada članici EU i NATO-a – praktično bi značila kraj posleratnog bezbednosnog poretka, upozoravaju lideri.
„To bi bila situacija bez presedana u istoriji NATO-a i bilo kog odbrambenog saveza“, rekao je u utorak nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, dodajući da Berlin razgovara sa Kopenhagenom o opcijama koje su Evropi na raspolaganju ako SAD pokrenu preuzimanje.
Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus i danska premijerka Mete Frederiksen izjavili su da bi vojna intervencija značila kraj NATO-a. „Sve bi stalo“, rekla je Frederiksen.
„Nijedna odredba [osnivačkog ugovora saveza iz 1949. godine] ne predviđa napad jedne članice NATO-a na drugu“, rekao je jedan NATO diplomata, koji je insistirao na anonimnosti. To bi značilo „kraj saveza“, dodao je.
Tramp je rekao da „možda postoji izbor“ za SAD između ostvarivanja njegove ambicije da preuzme kontrolu nad Grenlandom i očuvanja saveza.
Očuvanje NATO-a ostaje glavni prioritet Unije, rekao je prvi diplomata EU. Iako su zvaničnici i privatno i javno odlučno odbacili ideju da bi Evropa mogla da „prepusti“ Grenland SAD, ove izjave pokazuju koliko su vlade očajne da izbegnu direktan sukob sa Vašingtonom.
„Ovo je ozbiljno – i Evropa je uplašena“, rekao je četvrti diplomata EU uključen u rasprave u Briselu o odgovoru Unije. Peti je trenutak opisao kao „seizmički“, jer je nagovestio da su SAD spremne da pocepaju sto godina čvrstih odnosa.
Pročitajte još:
Iako su evropski lideri uglavnom saglasni da je vojni sukob nezamisliv, put ka pregovaračkom rešenju pokazuje se kao mnogo komplikovaniji.
Sve do američkog vojnog udara na Venecuelu 3. januara i Trampovih novih tvrdnji da SAD moraju da „imaju“ Grenland, Evropljani vrlo upadljivo nisu radili na planu zaštite Grenlanda od Trampa — jer bi to moglo da učini pretnju stvarnom.
„To je nešto što smo predviđali kao potencijalni rizik, ali nešto na šta možemo vrlo malo da utičemo“, rekao je Tomas Krosbi, američki vojni stručnjak sa Kraljevskog danskog koledža za odbranu.
„Ideja je bila da što se više fokusiramo na ovo i što više pravimo planove za otpor, to je veća verovatnoća da će se to dogoditi. Postojala je bojazan da bismo [planiranjem američke invazije] mogli nenamerno da podstaknemo veće interesovanje i, znate, da eskaliramo“, rekao je Krosbi.
Problem je, međutim, bio u tome što je Evropa, nakon šest godina pažljivog izbegavanja izrade plana za odgovor na Trampove pretnje, ostala bez ikakvog rešenja.
Evropljani sada pokušavaju da shvate šta uopšte imaju u svom „alatniku“ za odgovor Vašingtonu, rekao je bivši danski poslanik upoznat sa razgovorima. „Uobičajena pravila više ne važe.“
Zvaničnici to smatraju najvećim izazovom za Evropu od Drugog svetskog rata i nisu sigurni šta da rade.
„Znamo kako bismo reagovali da se Rusija ponaša na ovaj način“, rekao je četvrti diplomata. Ali kada je reč o SAD, „ovo jednostavno nije nešto na šta smo navikli“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
